Čovek je od najstarijih vremena živeo tako što je prelazio veliku udaljenost do hrane i skloništa i kretao se. Savremeno doba je doba sve veće čovekove potreba za sedenjem, najčešće zbog posla kojim se bavi. Stres, bolest i kao uzročnik mnogih bolesti, izaziva i bol u ledjima. Pored njega, za bol u ledjima odgovorni su i način života, ishrana, fizička aktivnost, držanje tela pri raznim aktivnostima. Doba tehnologija donosi nam sve više radnih mesta pred kompjuterom, što za posledicu nosi slabljenje trbušnih i leđnih mišića i deformiteta kičme i celog skeletnog sistema.
Čovek čak i ne hoda koristeći samo noge, već on hoda angažujući mišiće svojih leđa.
Bol u leđima može da nastane ili u gornjem delu leđa (torakalni deo leđa – deo leđa gde se rebra spajaju) ili u donjem delu leđa.
Bol gornjih leđa može da se oseti u gornjoj polovini leđa kao i u ramenima i vratu.
Ovo može da se desi kao posledica oštećenja ligamenata i tetiva koji su previše istezani, na primer prilikom saobraćajnog udesa, ili tokom treninga. Veliki mišići gornjih leđa su takođe skloni mišićnoj iritaciji ili miofacijalnom bolu, usled svakodnevnog trošenja, ili jednostavno usled nedostatka snage.
Loše držanje, gojaznost, kao i slabi mišići abdomena mogu dodatno da poremete kičmenu ravnotežu, što tera vrat da se savija ka napred kako bi kompenzovao ravnotežu. Takođe, stres i emotivni napor mogu da utiču na stezanje i kontrakciju mišića. Pritisak usled držanja naročito može da doprinese hroničnom bolu u vratu, gornjim leđima i rukama.
Četiri od pet ljudi će u nekom trenutku svog života patiti od bola u leđima a jedan od šest radnih dana koji se izgubi usled lošeg zdravlja je posledica bola u leđima koji se često desi bez upozorenja. Veliki je broj uzroka bola u leđima, od dizanja dece do grbljenja prilikom rada na kompjuteru. Kako god da dođe do nastanka bola, on može biti iscrpljujuć i može da unese pometnju u svakodnevni život.
Veliki broj ljudi radi uglavnom sedeći za kompjuterom ili mašinom, dok neki “odmaraju” satima ispred TV-a ili usisavaju, peglaju, spremaju zimnicu… Leđa su neprekidno u istom prinudnom, pognutom položaju, a zbog lošeg držanja mišići postaju sve napetiji i javlja se bol. Štaviše, često nastaju i trajni poremećaji (deformacije) kičme. Pritisak se zato sve više prebacuje na pršljenove i diskuse, pa može postati toliko veliki da fibrozni prsten diskusa pukne i dođe do pojave hernijacije.
Međutim i osobe koje ne sede, a pri radu koriste ponovljena istovetna kretanja, upotrebljavaju iste mišiće ili su stalno u istom prinudnom položaju nisu pošteđene ovih tegoba.
Ono sto je veoma važno, kod prvih tegoba potreban je pregled lekara koji će na osnovu anamneze, objektivnog pregleda, po potrebi dopune dijagnostike, odrediti terapiju. Naravno da će osnovne terapije lečenja lumbaga izbora biti kiropraktika i trakcija jer ce vršiti korektivni efekat na sam uzrok. Kiropraktika ce takođe vraćati normalnu pokretljivost kičmenih zglobova, čime ce se i funkcija mišića kao i ostalih potpornih tkiva vraćati u normalu.
Masaža, fizička aktivnost i jačanje abdominalnih i leđnih mišića su najbolja preventiva za smanjivanje, ali i za trajno uklanjanje bola u ledjima.
